Е-пошта је метод размене „поште“ између људи који користе електронске уређаје. И текстуални документи и мултимедијални прилози могу се слати путем е-поште од пошиљаоца примаоцу све док пошиљалац зна адресу е-поште намераваног(их) примаоца(а). Е-поруке се могу слати већем броју људи као секундарним примаоцима, поље ЦЦ се може користити да би неко примио копију е-пошта, поље БЦЦ (слепа копија) може да се користи за исто што и ЦЦ, али без да други примаоци виде БЦЦ адресу е-поште на све.
Тецхнипагес објашњава е-пошту
Термин е-пошта је популаризован у свом специфичном значењу тек раних 1990-их, а термин електронска пошта се у неким случајевима користио за укључивање факс докумената. Први систем е-поште је измишљен на МИТ-у 1965. године и назван је ПОШТАНСКО ПРЕДУЗЕЋЕ и коришћен је за слање порука корисницима на истом главном рачунару. Године 1972. Реј Томлинсон је осмислио начин слања е-поште са једног рачунара на други укључивањем употребе симбола „@“ у формату „Име-корисника@Име-компјутера“. (Коришћење специфичног имена за појединачни рачунар било је могуће у раним данима пре-интернет АРПАНЕТ-а због знатно мањи обим.) Овај формат се задржао са називима домена који замењују назив одређеног рачунар. Првобитно је е-пошта била ограничена да користи само АСЦИИ знакове, али 1996. МИМЕ (вишенаменска интернет пошта Екстензије) проширења су предложена и стандардизована омогућавају слање других скупова знакова и мултимедије објеката.
Према истраживању које је спровела лабораторија Касперски 2017. године, пријављено је да нежељена пошта или злонамерни мејлови чине 59,56% свих послатих е-порука.
Уобичајене употребе е-поште
- „Нежељена пошта“ је нежељена масовна е-пошта.
- Е-пошта је широко прихваћена од стране предузећа, влада и невладиних организација у развијеном свету.
- Данашњи системи е-поште засновани су на моделу складиштења и прослеђивања.
Уобичајене злоупотребе е-поште
- Имејлови су разгледнице које се шаљу електронским путем.