ИПв4 је стандардна шема Интернет адресирања од када је прва верзија коришћена на АРПАНЕТ-у 1983. године. ИПв4-ов наследник, ИПв6 је стандардизован 2017. године, али се и даље суочава са спорим усвајањем, упркос томе што су нацртне верзије јавне од 1998. године. Прелазак на ИПв6 се сматра хитним јер је расположиви ИПв4 адресни простор исцрпљен.
ИПв4 дизајн
ИПв4 користи 32-битни адресни простор који омогућава укупно 2^32 ИП адресе, што је 4.294.967.296 могућих јединствених адреса.
ИПв4 адресе су обично приказане у тачкастом квадрату који се састоји од четири бинарна октета, у децималном формату, од којих је сваки одвојен тачком. На пример, 172.67.69.195 је 10101100.01000011.01000101.11000011 у бинарном облику. Због овог дизајна, сваки октет може бити само између 0 и 255.
Исцрпљеност ИПв4 адресе
На почетку, структура мрежа у ИПв4 је била подељена на класе, првенствено А, Б и Ц. Мрежа класе А користила је први октет да дефинише мрежу, са свим осталим битовима који се могу доделити хостовима, што омогућава 128 могућих мрежа, од којих свака има више од 16 милиона хостова. Мрежа класе Б користила је прва два октета као мрежну адресу, а последња два као адресе домаћина, омогућавајући више од 16 хиљада мрежа са више од 65 хиљада хостова. Коначно, мреже класе Ц су користиле прва три октета за мрежну адресу, а последњи октет за адресе домаћина, омогућавајући више од 2 милиона мрежа до 256 хостова.
Првобитно, ако је компанија захтевала ИП адресе, могла би да затражи мрежу класе Ц од регионалног провајдера, ако им није требао сав тај простор, ипак су га добили, ако им је требало више, добили су класу Б мреже. Неким компанијама су чак додељене мреже класе А, укључујући Аппле, Форд, Поштанску службу САД, АТ&Т и Цомцаст. Министарству одбране САД додељено је 13 мрежа класе А.
Временом је утврђено да би такав приступ брзо довео до тога да шема адреса остане без адреса које треба да буду додељене. Створена је нова процедура под називом ЦИДР, или безкласно рутирање између домена, која је дозвољавала доделу блокова ИП адреса произвољних величина. Ово је спречило евентуално исцрпљивање адресног базена.
Још један алат за смањење употребе ИП адресе био је одређивање приватних опсега ИП адреса које би се могле користити интерно, али се не могу користити на интернету. Овај приступ је омогућио свим интерним мрежама да користе исте шеме адресирања уз само малу жртву употребљивог адресног простора. Најчешћи опсег приватне мреже је вероватно онај који имате на својој кућној мрежи. Почиње од 192.168.0.0 и иде до 192.168.255.255.
Ова техника је значила да је интернет пролаз, као што је ваш кућни рутер, сада једини уређај у вашој мрежи са јавном ИП адресом. Ваш рутер преводи сав долазни саобраћај и утврђује којем хосту треба да буде послат у вашој мрежи кроз два процеса која се зову НАТ и ПАТ. НАТ је превод мрежне адресе, а ПАТ је превод адресе порта, комбиновано их користи рутер да омогући вашим уређајима да отворе услуге на Интернету, а да немају директну јавну ИП адресу адреса.
Упркос свим могућим напорима да се спречи исцрпљивање ИПв4 адреса, сви регионални регистратори су сада исцрпили снабдевање недодељеним ИПв4 адресама, при чему је последња недодељена адреса додељена 25. новембра 2019. Додељено је свих 4,294,967,296 ИП адреса. Регионални регистратори могу само прерасподелити ИП адресе које су им враћене. Прелазак на ИПв6 је сада критичан како би се осигурало да сваки уређај коме је потребна адреса може да је добије. ИПв6 користи много дужу шему адресирања, која обезбеђује у суштини неисцрпну залиху ИП адреса.