Шта се десило са к86 телефонима?

Неки од вас се можда питају зашто паметни телефони са к86 више нису ствар, али многи вероватно нису ни знали да уопште постоје. Почевши од 2012. године, компаније су почеле да лансирају паметне телефоне који користе Интелове к86 Атом процесоре, линију производа коју је компанија рекла као једну од најважнијих. Тржиште паметних телефона било је довољно уносно само по себи, али било је и других случајева за које би Атом био одличан. Интел је само морао да прекине Армову стежу на телефонима и Интелови процесори би били свуда.

Од 2018, к86 паметни телефони су прошли пут додоа, а Атом је успео да се пробије на наша листа Интелових најгорих ЦПУ-а икада. Гледајући уназад, није невероватно да је Интел могао нешто овако лоше да петља. На крају крајева, од 2017. године па све до скора грешила је буквално у сваком сегменту свог пословања. Али Интелов неуспех да уђе у паметне телефоне био је компликованији од лоше технологије или пословних грешака.

Кратка историја Атом-а и паметних телефона

Од средине 2000-их, и Интел и АМД су били фокусирани на развој мањих, ефикаснијих верзија свог традиционалног силикона. АМД је био задовољан тиме што је направио мање рачунаре и лаптопове са својим Бобцат АПУ-овима, али Интел је имао велике идеје са својим конкурентским Атом чиповима, први пут најављеним 2008. Неће то бити само рачунари за кућни биоскоп и мали лаптопови; требало је да освоји свет. Атом бисмо видели у музичким плејерима, телевизорима, ГПС уређајима, ручним играћим конзолама и да, паметним телефонима. Интел је намеравао да умаршира право у Армово најважније упориште и само га заузме.

Наравно, Атом није одмах ушао у паметне телефоне јер је Интел морао да постави темеље. Тако су 2008. и 2009. дошле и отишле без к86 телефона. Интел је коначно представио Атом ЦПУ који ће користити за телефоне 2010. године, под називом Моорестовн. Наравно, и даље је требало да се бори са начином на који су произвођачи телефона навикли да праве АРМ чипове, али Моорестовн је био толико напредан и моћан да је Интел био уверен да ће натерати три од пет најбољих компанија за паметне телефоне да направе уређаје који користе Атом чипс.

Много мастила је просуто око тога зашто Интелова телефонска стратегија никада није нигде стигла.

2010. је дошла и прошла без икаквих најава за к86 паметне телефоне, али нико није очекивао тако скоро. Онда је 2011. дошла и прошла без паметних телефона или чак најава за будући. Први телефон заснован на Атому је изашао 2012. године, али то је био само референтни дизајн који су направили Интел и Гоогле, а не уређај високих перформанси какав су сви желели. Међутим, отприлике у исто време, Моторола, ЗТЕ и Лава постали су први Интелови партнери у паметним телефонима. Коначно, видели смо неки замах.

Али у наредне четири године, ништа се заправо није догодило — нема великих победа у дизајну, нема запањујуће брзих Атом процесора. Али у 2016, Интел је дао велику најаву: Отказало је своје надолазеће Атом СоЦ-ове за телефоне. И то је било то. Нема СоЦ-а није значило више к86 паметних телефона, иако је Атом и даље добијао ажурирања. Интел је направио последњи Атом СоЦ за компанију са којом је склопио споразум, али то је било то. Последњи паметни телефон који покреће Атом изашао је 2018 било је лоше.

Ту се завршава врло кратка прича о к86 паметним телефонима. Много је мастила преливено око тога зашто Интелова телефонска стратегија никада није нигде стигла, али било је неколико великих разлога зашто је Интел морао да одустане од тога 2016. Ево извештаја са аутопсије.

Атому је било тешко да се пробије у софтверски екосистем телефона

Највећа и најочигледнија препрека за Интел био је софтвер. Многи људи су знали да ће то бити борба у тренутку када је лансиран 2008. јер је Арм владао тржиштем паметних телефона. Сада, није се радило само о томе да су компаније навикле да раде са компанијом Арм или да користе АРМ чипове у својим телефонима. Већи проблем је био тај софтвер за који је направљен АРМ процесори није могао да трчи даље к86 чипови.

У основи, сваки ЦПУ користи архитектуру скупа инструкција (или ИСА), која дефинише шта ЦПУ може у основи ради и како чита код (мислим на стварне јединице и нуле, а не на језик кодирања као што је Питхон или Ц++). Арм је имао (и још увек има) велику предност у телефонима јер је сав софтвер направљен за АРМ чипове, од оперативних система као што су иОС и Андроид до апликација које су радиле на оперативним системима.

Интел је знао за изазове увођења нове ИСА на тржиште које је навикло да користи другачији. Итаниум, први 64-битни ЦПУ компаније, користио је нови ИА-64 ИСА, а не надограђену верзију к86 која је била способна за 64-бит, што је на крају била фатална грешка за Итаниум. АМД-ови конкурентски Оптерон чипови су користили к86-64 ИСА и заузели скоро 25% тржишта сервера. На крају, Интел је морао да баци пешкир и направи сопствене к86-64 серверске чипове, Ксеон, а такође је користио к86-64 за све своје друге ЦПУ и од тада.

Ипак, ово је била ствар коју је Интел могао да види на миљу удаљености, а уз довољно посвећености паметним телефонима, то је било нешто што се могло превазићи. Заиста, било је много паметних телефона који су користили Атом ЦПУ, као што је Асусова серија Зенфоне, која је била једна од Интелових већих победа. Међутим, постојали су и други отежавајући фактори.

Интел није дао Атому ресурсе који су му били потребни

Атом се памти по томе што је прилично спор, и није сасвим неоправдано. Иако Атом чипови нису били универзално лоши (један од првих к86 паметних телефона је заправо био прилично пристојан у погледу перформанси), нису могли да се мере са АРМ чиповима компанија као што су Куалцомм и Аппле. Ово није била само последица лошег инжењеринга са стране Интела, већ и недостатка приоритета који је Атом био у неповољном положају.

Процесни чворови су заиста, заиста важни за чипове за паметне телефоне. Надоградња са једног процеса на следећи побољшава не само густину (што значи да можете направити мање чипове или угурати више делова у исти простор) али такође побољшава перформансе и ефикасност, што је посебно важно. Већа ефикасност значи боље трајање батерије и боље перформансе при истој потрошњи енергије. Али Интел је увек дозвољавао својим десктоп, лаптоп и серверским ЦПУ-има да добију прве кораке у најновијим процесима, а Атом се надогради око годину или две касније сваке генерације. Није ни чудо што Атом није био тако брз.

Ектреметецх такође је изнео теорију да Интел такође није желео да промени свој пословни модел за Атом. Писање 2016. убрзо након што је Интел отказао своје Атом чипове за паметне телефоне, публикација каже да Интел „није био вољан да ризикује да поремети економски модел који га је трансформисао у титана рачунарство." Интел није желео да улази у производњу јефтиних, јефтиних процесора за телефоне када би могао да оствари веће марже у другим тржишта. Након што је изгубила милијарде и милијарде долара у пола покушаја, одустала је чим су времена за компанију изгледала тешка.

Коначно, Интел је постао превелик за своје трике

Између екстремних потешкоћа у пробијању у успостављени хардверско-софтверски екосистем (посебно имајући у виду да је Интел искуство из прве руке са тим) и општи немар према Атому, јасно је да је Интел преценио себе када је у питању паметних телефона. Мислило је да само зато што је индустријски титан може да уђе на тржиште телефона и да га поседује као што је то било са стоним рачунарима, лаптопима и серверима.

Управо та иста охолост је оно што је довело до тога да Интел мисли да би могао само да купује компаније за компанијом за милијарде долара, циљајући на апсурдно висок добитак из генерације у генерацију са својим 10нм чвором, и заузимају 30% целокупног тржишта силикона, укључујући ЦПУ, ГПУ и ФПГА. Све је ово експлодирало у Интеловом лицу, баш као и са к86 телефонима, и иако је увек било ће бити тешка битка за к86 да опстане на тржишту паметних телефона, Интелова непромишљеност је можда била оно што га је осудило на неуспех.