Један од два режима рада савремених микропроцесора. У овом режиму, иначе применљива ограничења брзине нису постављена у камену и нормалних 640МБ се може премашити. У другом режиму – реалном режиму – то није случај и 640МБ је апсолутно ограничење. Поред тога, процесор такође штити одређене информације у својој меморији, па самим тим и режим заштићен именом.
Тецхнипагес објашњава заштићени режим
Заштићени режим, или у свом пуном називу, режим заштићене виртуелне адресе је оперативни режим који постоји само на к86 компатибилним процесорима. Подразумевано, а процесор који је управо укључен ући ће прво у други режим, прави режим, а затим касније корисник може да се пребаци помоћу контроле регистровати.
Први пут представљен 1982. године, заштићени режим је касније коришћен за побољшање каснијих генерација ЦПУ-а. Док је први процесор који је представио био је Интел 80286, свака генерација од тада га је имала, а други произвођачи ЦПУ-а такође користе то. Та посебна генерација је имала неколико недостатака у поређењу са конкурентским производима и тако уопште није била веома популарна, али је означила почетак заштићеног режима. Касније генерације донеле су са собом нове регистре и друга побољшања, која су користила оба режима.
Једна од предности заштићеног режима је та што, уз подршку оперативног система, подржава превентивни мултитаскинг. То значи да омогућава програмима да деле исти меморијски простор како би били спремни за будуће задатке. То значи да се процеси могу брже завршити и да су ресурси брже спремни.
Уобичајене употребе заштићеног режима
- Режим заштићене виртуелне адресе, је оперативни режим централних процесорских јединица компатибилних са к86.
- ИБМ је осмислио решење које омогућава лакши улазак у заштићени режим.
- Виртуелни 8086 режим је био каснији додатак заштићеном режиму.
Уобичајене злоупотребе заштићеног режима
- Заштићени режим штити ЦПУ од прегревања.