16. августа 1995. Мицрософт је први пут лансирао свој веб претраживач Интернет Екплорер. Под кодним именом О'Харе (по аеродрому), званично је добио име по Виндовс Екплорер-у и, па, по интернету.
Али ово није било какво старо издање. Не само да је његово лансирање сигнализирало шта су Мицрософтови планови са растућим интернетом, већ и начин на који је наставио Интернет Екплорер га је ставио у врућу воду са Министарством правде (ДОЈ), скоро га приморавши да се подели на две компаније. И много тога се променило од 1995. Дакле, до тренутка када је повучен и замењен са Мицрософт Едге Виндовс 11, Интернет Екплорер је сведен на познат као инсталатер Гоогле Цхроме-а.
Почело је са Спигласс-ом
Интернет Екплорер има репутацију власничког претраживача антиконкурентног технолошког гиганта, али је заправо започео свој живот као лиценцирани претраживач од антиконкурентног технолошког гиганта. Био је то само ребрендирани претраживач из Спигласс-а.
Мајкрософт је такође за себе направио прилично сладак посао. Платио је Спајглассу 2 милиона долара унапред, са планом да плати додатну накнаду за сваку копију Интернет Екплорер-а коју је продао. Нажалост, Спигласс-у заправо није рекао да никада није ни планирао
Нажалост, Мицрософт заправо није рекао Спајглассу да то никада није планирао продати његов нови претраживач.
Као што се и очекивало, Спигласс је тужио Мицрософт због овога и добио додатних 8 милиона долара од посла. Чудно, то је било само за верзију Виндовс 95. Компанија је ипак морала да поново преговара како би била доступна за Виндовс 3.1 и Мац.
Тек неколико верзија касније Интернет Екплорер је заправо постао претраживач који је Мицрософт направио од темеља.
Интернет плимни талас
Међутим, раније те године, извршни директор Билл Гатес написао је један од најпознатијих меморандума компаније Мицрософт у својој историји. Зове се Тхе Интернет Тидал Ваве, и на њему је Гејтс изјавио, након неколико година игнорисања, да је интернет заиста будућност — не само за компанију већ и за све. И доста те филозофије је унето у креирање и издавање Интернет Екплорер-а, посебно у погледу онога што је Гејтс прогласио за највећу конкуренцију Мајкрософта. У допису је наведено да се Нетсцапе сматра главним конкурентом.
Да, познато је да је Мицрософт упао у велике проблеме због повезивања Интернет Екплорер-а са Виндовс-ом, али није само за пакетни софтвер. ДОЈ је морао да докаже да Мајкрософт то није урадио за добробит својих купаца, већ да би наштетио конкуренту, и јесте. Било је тона докумената који су то доказали - укључујући и допис. Искрено, Мицрософт је био толико испуњен сопственом охолошћу да никада није био стидљив о томе шта ради. Чак је и у уговору о лиценцирању Виндовс-а за произвођаче рачунара било да им није било дозвољено да повезују Нетсцапе са својим рачунарима. Интернет Екплорер је био једини прегледач који је био доступан уз Виндовс.
ДОЈ је морао да докаже да Мајкрософт то није урадио за добробит својих купаца, већ да би наштетио конкуренту, и јесте.
Али Мицрософт је такође желео да интернет некако уђе у све његове производе, чак и у софтвер као што је Оффице. Компанија је желела да "прихвати и прошири" отворене веб технологије, праксу која је сада позната као "загрли, прошири, угаси" са Мицрософтовим антиконкурентним понашањем у ретроспективи. Једно од ових места је било са Јавом, коју је лиценцирао од Сун Мицросистемс-а. У то време, Јава је требало да буде следећа велика ствар на интернету, а поред Нетсцапе-а, то је била друга велика ствар коју је Мицрософт видео као конкурента. Јава је требало да омогући програмерима да креирају једну апликацију која може да ради било где, нешто што је угрозило менталитет само за Виндовс.
Дакле, Мицрософт је прихватио Јаву и проширио је. Учинио је Висуал Ј++ делом свог Висуал Студио пакета развојних алата. Ј++, слично Ц++, значи Ј+1. Можете написати сав Јава код који желите са Ј++, али такође можете додати неке функције специфичне за Виндовс мешавини. Друге технологије које су произашле из ове краткотрајне ере прихватања отворених стандарда биле су ЈСцрипт (Мицрософтова верзија ЈаваСцрипта), ВБСцрипт и АцтивеКс.
Међутим, овај уговор о лиценцирању само је додао Мицрософтове проблеме када је почела да се истражује због монополских пракси.
Повезивање Интернет Екплорер-а са Виндовс-ом
Дакле, како су се испали Мицрософтови планови за Интернет Екплорер? Па, верзија 1.0 није била спремна на време за Виндовс 95 РТМ, тако да план повезивања претраживача са оперативним системом још није реализован. Требало је мало времена да верзије за Виндовс дођу са Интернет Екплорер-ом, а затим је постојала посебна верзија која је направљена за Виндовс НТ. (Запамтите, обични Виндовс засновани на ДОС-у и Виндовс НТ продавани су паралелно све до издавања Виндовс КСП-а 2001. године.)
Интернет Екплорер 1 и 2 су били прилично омражени, а 3.0 је био тај који је потпуно избацио Спигласс. До тог тренутка, Интернет Екплорер је добијао уговоре о лиценцирању који ће бити укључени у производе попут АОЛ-а, а тим који је некада чинио пола туцета људи сада је бројао хиљаде. Не само да је Мицрософт имао моћ да Интернет Екплорер учини доступним већем броју корисника, већ је био и технолошки супериорнији у време када је ИЕ 4.0 испоручен. Писмо је било на зиду за Нетсцапе, а Мицрософт је запео за око ДОЈ.
После антимонополског суђења, одлучено је да Мајкрософт послује као монопол, и то је наложено да се подели на две компаније, једну која производи оперативне системе и другу која производи друге софтвер. Ово је поништено на основу жалбе. Касније је Мицрософт био приморан да корисницима у Европи прикаже екран за избор претраживача, и на крају је Интернет Екплорер значајно заостао у популарности пошто је све више корисника усвојило Гоогле Цхроме.