ЛГ-јев посао са паметним телефонима више не постоји. Осврћемо се на седам ствари које су представили ЛГ паметни телефони, а које су од тада копирали други брендови.
Након вишенедељних гласина, ЛГ Елецтроницс је званично објавио да јесте гасећи се свој посао мобилних телефона. Иако је писање већ неко време било на зиду -- ЛГ-јев мобилни посао је губитник новца иначе веома профитабилни јужнокорејски технолошки гигант -- и даље оставља многе од нас телефонских ентузијаста тужно.
За мене, окретни са два екрана ЛГ Винг је био веома добро изграђен и паметан уређај који је донео истинску практичност новом типу телефона, а као наш главни Службеник за садржај Нираве је поделио на Твитеру, ЛГ-јев мобилни тим је покушао многе ствари када су други брендови играли на сигурно.
Неке од ових ствари ЛГ испробани су били потпуни промашаји, попут модуларног концепта за ЛГ Г5, или скенирања вена руку на ЛГ Г8, али било је много више функција које су се не само показале корисним, већ су од тада постале стандард у индустрији. Ево седам трендова - наведених по значају - почели су ЛГ паметни телефони који су сада уобичајене, очекиване карактеристике модерног паметног телефона.
Екран осетљив на додир
Нема сумње да је оригинални иПхоне био револуционарни уређај који је променио ток индустрије паметних телефона. Али прича да је практично поново измислила екран осетљив на додир за еру паметних телефона није сасвим тачна.
ЛГ Прада (или познат по свом кодном имену ЛГ КЕ850 у неким регионима) је заправо лансиран месецима пре првог иПхоне-а, а имао је и капацитивни екран осетљив на додир. Ово чини ЛГ Прада првим паметним телефоном који користи екран осетљив на додир. Наравно, Аппле-ов мулти-тоуцх који нуди покрете попут зумирања прстима је префињенији, али ако говоримо само о томе ко је први стигао, то је био ЛГ, а не Аппле.
Ултра-широкоугаона камера
Ултраширокоугаона камера је тако неопходна карактеристика за све паметне телефоне у било ком ценовном рангу данас да је тешко поверовати да је постојао период од две године када је ЛГ био једини бренд паметних телефона који је нудио то. Ултрашироки објектив је дебитовао на ЛГ Г5 током пролећа 2016. године, а тек у јесен 2018. следећи Андроид бренд (Хуавеи) је усвојио објектив. Самсунг и Аппле су ускочили у ултра-широки опсег у пролеће и јесен 2019. године.
Уклањање предњих хардверских дугмади за тање оквире
Сваки данашњи паметни телефон - чак и онај јефтини - има лице које је скоро у потпуности екран. Није увек било тако: сећате се када су паметни телефони имали огромне оквире на којима су се налазила физичка дугмад која су изгледала супер незграпно по данашњим стандардима?
ЛГ Г2, објављен у септембру 2013. године, био је прво велико издање које је уклонило физичка дугмад на предњој страни ради чистијег изгледа. Самсунг и Аппле не би направили исти потез до 2017. са Галаки С8 и иПхоне Кс.
Ево личне анегдоте: Био сам корисник иПхоне-а од 2007. па све до јесени 2014. када сам надоградио на иПхоне 6 Плус за већи екран од 5,5 инча, али сам мрзео велику величину телефона. Видео сам ЛГ Г3 мог пријатеља и приметио сам да има исту величину екрана као мој иПхоне, али у далеко мањем паковању - због тањих оквира. Следећег дана сам продао иПхоне 6 Плус и купио ЛГ Г3 и од тада сам корисник Андроид-а.
Ручни/Професионални режим камере
Добра камера паметног телефона требало би да омогући кориснику да упери и пуца без размишљања и да направи добар снимак већину времена. То је управо филозофија по којој Аппле и Гоогле живе, па отуда и њихове основне, готово једноставне апликације за камеру. Али постоје неки ентузијасти који желе више контроле, а ЛГ је то имао на уму када је укључио Г3 „ручни режим“, који је корисницима дао могућност подешавања као што су баланс белог, ИСО, брзина затварача и фокус области. Нешто више од годину дана касније, ЛГ је додао и ручне контроле за снимање видео записа у В10.
Ручни режим, сада можда познатији као „Про Моде“, може се наћи у готово сваком Андроид паметном телефону, осим на Пикел-у, наравно.
Екран са Куад ХД резолуцијом
У последње две године већина Андроид брендова је учествовала у трци у наоружавању резолуције екрана, а брендови су се залагали за ВКХД+ резолуцију (заједно са 120Хз) што драстично утиче на трајање батерије. Па, ЛГ, у добру и злу, био је први бренд који је покренуо идеју да би можда вредело жртвовати трајање батерије за више пиксела на екрану. ЛГ Г3 је био први телефон који је нудио Куад ХД резолуцију (1440 к 2560) када су екрани телефона достизали максималну резолуцију од 1080п. То је довело до осредњег трајања батерије, али тај екран је изгледао о тако оштро 2014. године сам свеједно поднео то, баш као што сам поднео средњи век трајања батерије ОнеПлус 9 Про јер ВКХД+ и 120Хз изгледају тако, тако глатко.
Дужи/виши однос ширине и висине
Величина екрана паметног телефона почела је да постаје све већа средином 2010-их, до те мере да телефони као што су Некус 6, иПхоне 6 Плус и ЛГ-ев В10 било је прилично тешко за удобно држати руку. Ово је довело до одлуке компаније ЛГ да користи виши/ужи однос 18:9 (уместо дугогодишњег 16:9) са Г6 из 2017. важан јер је омогућио екранима телефона да се померају према горе, а да не буду превише широки за држати. Самсунгов Галаки С8 такође заслужује заслуге што се залагао за однос страница 18:9, али ЛГ Г6 је представљен недељама пре Самсунговог уређаја.
Двапут додирните за буђење/закључавање
Пошто је ЛГ померио дугме за почетни екран са предње стране телефона почевши од Г2, морао је да смисли лакши начин за кориснике да пробуде екран телефона. Њихово решење је и даље једна од мојих омиљених софтверских функција до сада: двоструко куцкање по екрану за буђење или закључавање. Бржи је и захтева мање дохвата прста од притиска на бочно постављено дугме за напајање, а такође је и далеко више тешко да се случајно покрене него Аппле-ов појединачни додир за буђење (који је представљен са иПхоне Кс). Прилагођени РОМ-ови су имали неке различите имплементације исте функције пре ЛГ Г2, али ЛГ добија заслуге што ју је усвојио као ОЕМ.
ЛГ је увек био спреман да испроба нове ствари — и на боље и на горе
Постоји безброј разлога за пропаст ЛГ-јевог пословања са паметним телефонима. Његов маркетинг би могао бити погођен и промашен (сећате се инсистирања на додавању „ТхинК“ у њихова имена телефона?) и имао је неких несрећних хардверских грешака као што је проблем покретања система са Г4. Али на крају мислим да је гигантски промашај модуларног експеримента Г5, заједно са другим нишним експериментима попут претходно поменутог скенирања вена руке довело је до тога да потрошачи и медији размишљају о ЛГ телефонима као „смицалица“. ЛГ је такође одустао од својих хардверских одлука, што баш и не улива поверење када се надате да ћете изградити дуговечни екосистем.
Излазак ЛГ-а са тржишта паметних телефона је несрећан јер су за сваки неуспели трик постојале три-четири заиста корисне функције које су се задржале. И наравно, као што сам рекао на почетку, мислио сам да је ЛГ Винг заиста користан.
Недостајаће ми ЛГ у телефонском простору -- нису се плашили да испробају нове ствари у индустрији која може понекад бити пун досадних имитатора -- и захвалан сам на стварима које су увели на мобилни индустрија. Хвала ти, ЛГ, за све што си нам дао.