ГПЛв2 и његово кршење од стране Ксиаоми-а

Ксиаоми је најавио свој спектакуларно опремљен Ми Ноте Про, који садржи најновији у Куалцоммовим Снапдрагон процесорима поред великог 2К дисплеја и 4 ГБ РАМ-а по невероватној цени. Имајући то у виду, постоји нешто што није баш добро у вези са понудама компаније Ксиаоми, што забрињава многе програмере, посебно многе пронађено овде на КСДА: Ксиаоми-јево поновљено кршење ГПЛв2 лиценце за Линук кернел који је Андроид (а самим тим и Ксиаоми-јеви уређаји) изграђен на.

Ксиаоми је није једина компанија која је прекршила ГПЛ међутим, иу прошлости су то чинили и многи произвођачи оригиналне опреме као што су Роцкцхип и Мицромак, а многи су наставили са својим незаконитим понашањем до данас. Ми мало причао о овоме на КСДА, а зашто не бисмо и ми? КСДА је првенствено заједница програмера и познати смо по томе што хиљадама искусних корисника пружамо модификације софтвера који потпада под ГПЛ, али наша заједница следи

наша ГПЛ политика и стога овде не видимо много сумњивих присвајања.

Дакле, шта тачно Ксиаоми ради погрешно? И да ли је то незаконито, неморално или једноставно неприкладно? Пошто можда постоје неки читаоци, корисници или чак програмери који нису у току са овим питањима, хајде да на брзину погледамо шта ГПЛ значи.

ГНУ Општа јавна лиценца (ГПЛ) је лиценца за бесплатни софтвер која гарантује програмерима, ОЕМ-има, корисницима или било коју врсту организација која спаја све три да би имала неограничен приступ основама и функционалности софтвера који пада испод тога. Они могу да користе, проучавају, деле и копирају или модификују поменути софтвер, пошто је бесплатан софтвер. ГНУ програмери ГНУ пројекта дефинишу бесплатни софтвер овако:

„Бесплатни софтвер“ значи софтвер који поштује слободу и заједницу корисника. Отприлике, то значи корисници имају слободу да покрећу, копирају, дистрибуирају, проучавају, мењају и побољшавају софтвер. Дакле, „слободни софтвер“ је питање слободе, а не цене. Да бисте разумели концепт, требало би да мислите о „слободном” као о „слободи говора”, а не о „бесплатном пиву”.

Дакле, док софтвер за слободан (слободан говор) може на крају бити бесплатан (бесплатно пиво), реч је заиста о неговању окружење за програмере које се фокусира на напредак рачунарске науке и софтверског инжењерства кроз колективно усавршавање, дељење и учење кода било ког слободног софтвера.

ГНУ пројекат има веома племенит поглед на софтвер, и они воде кампању јер верују да сваки корисник и креатор заслужује ову слободу. Не само да омогућава јавности да контролише програм и оно што ради, већ и власнички софтвер ради супротно контролишући корисника преко контроле програма од стране програмера, што би резултирало ин инструмент неправедне моћи. Уз суштинске слободе слободног софтвера (који покрећу програм како желите, проучавају како функционише, редистрибуирају када желите и дистрибуирају сопствене модификације), софтвер инжењерство постаје више као чиста наука која омогућава да имамо радове, а не патенте, омогућавајући сваком програмеру да завири у нечију теорију кода, њихове методологије и њихове преферирани стил програмирања да унапреди сопствено разумевање како то функционише и прикупи увиде за свој лични развој. Штавише, омогућава му да преузме тај софтвер и измени га.

Реч „проприетари“ која се користи за описивање неслободног софтвера не имплицира само да је унутрашњи рад кода правно ван основа за друге стране; то такође имплицира да је власник софтвера који користите (било да се ради о апликацији коју преузмете или оперативном систему који користите) креатор, па самим тим власник одлучује да ли можете да га копирате или делите. Такве неслободне опструкције доводе до мањег броја људи који користе програм и уче из њега, као и до немогућности корисника да модификују, прилагоде или поправе програм. Остављајући по страни етичке основе о друштвеној кохезији и њеним идеологијама ускраћивања, ова материјална штета има приметан утицај на будућност рачунарства и потрошача, посебно имајући у виду да су рачунарска наука и њени нуспроизводи испреплетени са животима корисника - и њиховом будућношћу - више него икада раније данас.

Нема цака. Али постоје ствари које нервирају ОЕМ. Људи који покушавају да модификују бесплатни софтвер лиценциран под ГПЛ-ом морају да се придржавају неких правила.

Пре свега, услови морају бити доступни свакоме ко добије копију ГПЛ лиценцираног дела, и сваком ко се придржава услова ГПЛ-а има дозволу да дели, проучава и мења рад као и његов деривати. За разлику од других лиценци, ГПЛ ради дозвољавају да бесплатни софтвер (слободан говор) не буде бесплатан (бесплатно пиво), за разлику од других лиценци које изричито забрањују комерцијалну дистрибуцију.

Власник лиценце или дистрибутер ГПЛ-а не сме да намеће даља ограничења на права која даје ГПЛ – забрањујући дистрибуција ГПЛ софтвера без експлицитног откривања његове природе или под тајном тајном уговори. Сви патенти који се користе у ГПЛ софтверу доступни су за неограничену употребу за оне који су у складу са условима ГПЛ-а.

ГПЛ такође захтева да програми који се дистрибуирају као унапред компајлирани бинарни фајлови буду праћени копијом изворног кода и одрицање одговорности које обавештава корисника или програмера да софтвер има ГПЛ лиценцу или да је бесплатан за проучавање, дељење или модификовање под ГПЛ-ом. И један од најважнијих делова, ГПЛ захтева од дистрибутера да свим примаоцима обезбеде лиценцу заједно са програмом, као и чинећи изворни код доступним преко неког медија за оне који то траже, заједно са јасним упутствима како да добијете изворни код.

Андроид је лиценциран под Апацхе 2.0 лиценцу, а не ГПЛ. Апацхе је „довољнија“ лиценца и не садржи исте захтеве као ГПЛ. Не захтева да дистрибуирате изворни код покривеног дела и изведеног дела не мора нужно да носи Апацхе лиценцу, као вируснији ГПЛ, све док укључите њихову лиценце.

Дакле, док ГПЛ промовише развој слободног софтвера, Апацхе је више либертаријански са својим приступом како се развијају услови будућих извођења. А ОЕМ-ови могу, на пример, да узму Апацхе лиценцирани софтвер, додају своје скинове, надимају и шта-имаш, а затим га затворе и држе извор затворен. То је оно што Ксиаоми и многи ОЕМ-ови раде. Али Линук кернел на којем Андроид заснива своје темеље јесте не лиценциран под Апацхе-ом, за Линук је ГПЛв2 софтвер и због овог „вирусног“ или „заразног“ својства ГПЛв2, Линук-базираног језгра Андроида који користи Линуков ГПЛв2 код има да остане ГПЛв2.

Ксиаоми није објавио изворне кодове кернела своје Андроид огранке. Пошто је њихово језгро засновано на Андроид кернелу, који је заснован на језгру Линука, што је ГПЛв2, услови ГПЛв2 се преносе све до Ксиаоми-а. Да су користили сопствени Кернел, онда би имали право да не дистрибуирају свој извор, а не би имали ни обавезу да то раде. Али модификовањем и дистрибуцијом ГПЛ софтвера, они морају да буду у складу са ГПЛ условима, у овом случају ГПЛв2.

Корисници и програмери с правом заслужују приступ изворним кодовима кернела, а за КСДА недостатак таквог важан део Ксиаоми-овог модификованог извора Андроид кернела значи да подешавање и петљање на Ксиаоми уређајима узима ударац. А за заједницу посвећену истраживању света Андроид-а и претварању га у најбоље што може да буде, изостављена из модификације софтвера телефона из најбрже растући ОЕМ на свету је важна ствар.

Било је петиција да се Ксиаоми усклади са ГПЛв2 и објави њихове изворе у догледно време, али до сада су успели само да добију обећања. А ова обећања још увек нису испуњена. Хуго Бара, потпредседник Ксиаоми-а, обећао је у октобру 2014. да ћемо видети изворе кернела за Ми3 у „у наредних неколико недеља”, али то се никада није догодило. Штавише, у децембру прошле године су рекли да ће њихови извори бити објављени не 2014. али 2015.

Зашто Ксиаоми није правовремено објавио изворе за свој Ми3 уређај? Хуго Бара је у децембру рекао да то нису урадили да би спречили цурење информација на њиховим будућим уређајима. Наводи:

„Изворни код кернела за ове уређаје садржи значајну количину изворног кода који ће се користити у два надолазећа модела. Ако пустимо извор кернела у његовом тренутном стању, открићемо више него што бисмо желели о будућим уређајима. Убудуће ћемо то променити, али тренутно је то ограничење са којим морамо да живимо. Надамо се да можете разумети ову позицију и веома нам је жао због фрустрације коју смо можда изазвали!“

Да ли ово оправдава њихове поступке? Наравно да не. Они су произвођачи милијардери у индустрији милијардера и добро су знали да њихов код ради под условима ГПЛв2 и да морају да га поштују. 2013 објављено је саопштење поносно хвалећи да Ксиаоми Кернел постаје отворени код. Направили су велики посао око тога да су програмери били у могућности да прилагоде РОМ-ове за Ксиаоми паметне телефоне, а његови апологети су хвалили Ксиаоми као „све у вези са дељењем кода отвореног кода“. Премотавање унапред годину дана и њихови изворни кодови су одложени из неоправданих разлога, када је њихов изворни кернел требало да буде дистрибуиран потрошачи од самог почетка, без чекања да их потрошачи јуре вилама и без пљувања у лице са апсурдом кашњења. А ту се ни не рачуна рад оних који су пре њих, и пословични Срање Ксиаоми (и сваки други ОЕМ који не прати ГПЛв2) их преузима сваки пут када издају нову уређај.

Желим да прецизирам још једну ствар за оне читаоце који нису упознати са разликом: ГПЛ је лиценца а не уговор. Неке јурисдикције виде кључне разлике између ова два, пошто се уговори могу спроводити уговорно право а лиценце потпадају под Ауторско право. Дакле, кршење рока лиценце је и даље судљиво. Дистрибутери који не прихватају услове и одредбе ГПЛ-а не могу копирати и дистрибуирати ГПЛ софтвер према закону. Пошто су одлучили да дистрибуирају софтвер, криви су за кршење у очима закона.

Без обзира да ли се неко не слаже са ГНУ-овом визијом демократског, отвореног и инклузивног слободног софтвера, или не, не доноси Ксиаомиове одлуке и њихово понављајуће кршење услова које су прихватили, ништа мање погрешно. Они профитирају од Андроида брзином коју ниједан ривал није видео и не поштују правила која су Андроид учинила оним што је данас, правила која су омогућила ОЕМ-има и појединачним програмерима да подстакну раст и напредак унутар ОС екосистема. Правила којих су се милиони с поштовањем придржавали да би створили своје успешне каријере, сопствене успешне компаније, и наш омиљени хоби у КСДА.

Са практичне тачке гледишта, то није најлакша ствар пред судом. Влада Кине је свестан крађе патената, пиратерије и кршења ауторских права свих врста и врста које се дешавају у земљи, али није вољан да уради било шта поводом тога. Многи аналитичари и академици криве за то латентни плагијат које је Кина видела годинама, а неки сугеришу да би то могло бити саставни део конфучијанске филозофије на којима се у великој мери заснива кинеска култура. Али без обзира да ли су академици, аналитичари или фрустрирани бизнисмени у праву или не, проблем кинеског кршења ауторских права види читав спектар производа, а Андроид се не разликује.

Ксиаоми је у центру пажње као један од најважнијих ОЕМ-а данашњице, са препознатљивошћу бренда која расте из дана у дан и могућим продором на америчко тржиште ускоро. Иако њихова кршења не значе нужно много обичном Андроид потрошачу, она имају озбиљан утицај не само на програмере, већ и на екосистем у целини. Као што ГНУ пројекат сугерише, ова конкретна пракса, посебно у овом конкретном случају, штети напретку нашег вољеног софтвера.

И ово је такође ствар поштовања и понизности. Остављам вам цитат визионара револуционара који је признао да је његов утицај на свет био толики захваљујући претходном раду оних пре њега. Надајмо се да ће Ксиаоми једног дана усвојити ову филозофију, придржавати се услова и помоћи Андроиду да напредује као што само он може.